Nakon svega

Došao je. Najavljen, ali ne i previše isčekivan. Nešto je u meni puklo kada sam se vratila na mesto gde se sve odigralo. Danas je došao on, nešto nalik na momka, u očima mu iskre i vidim svoj lik u zelenilu. On me voli! To se poznaje! A ja? Ja sam krišom plakala jer sam ga poljubila. Osećam da varam sebe ili se ipak tu ponovo radi o tebi? Nešto je u meni i danas puklo. To nešto tera me da se vratim tebi ili ostanem sama. Uporno tražim u očima drugih ono nešto što su nosile tvoje, ali toga nema. Dok krišom plačem i povlačim dim tvoje cigarete, on je srećan iza mojih leđa, i nada se! Nada se mom osmehu, mojoj ljubavi, MENI! A ja, ja nemam srca da izgovorim da je to sve odavno isčezlo sa tobom. On mora da ide! Nije mu mesto ovde! U ovom sivilu samo tvoja slika poseduje boje.