Hajd u meni

Ne vidim više, gde je, GDE JE? Pitala sam se nemo, a vrištala iz svoje kože... I ovo više nije moja koža, ko je ovo? Ne prepoznajem lik u ogledalu, ko je ova poluživa devojka, sa crnim krugovima oko ognjenih očiju, šta se desilo onoj devojci, koja je bila... Bila je... Ne sećam je se više, ali znam da ovo nije ona! Osećam se kao poluistruleli leš koji vapi za onim starim životom, ali se i dalje raspada i proces se ne može zaustaviti... A voda? Ha! Ova voda, topla, vrela- prija ali nešto u meni žudi za ledom... Da izađem na terasu, napolju je zima, nema snega ali je dovoljno hladno… Da se razbolim? Vredi li rizikovati zdravlje za zadovoljenje lične neke unutrašnje ali meni pak strane potrebe... Ko je to? Ili bolje šta je to u meni? Osećam se kao da mi um lebdi negde i diktira ovo, on me vidi ili ja vidim svoje telo koje poput neke mašine samo kuca i ne pita ništa... Odakle su ove reči... Ko ih smišlja... Znajući da ovo ostaje samo moje, najcrnje i najsvetlije pitam se da li je Šopenhauer mislio da je ovo naučena samoća a osećam se kao strano telo neke zajednice u kojoj ne želim da budem.... Ne, Ne, NE! Osećam se kao da su drugi ljudi neko strano telo pripijeno uz mene, a ja uporno želim da ih odstranim,ali znam da ne mogu bez njih... Ili mogu? Hmmm.... Milion pitanja za jednu sekundu, osećam se kako mi glava pulsira, da li to šesta šoljica kafe radi ili mi je samo inspiracija uzela svest... Dođe mi da opsujem, a u isto vreme i nasmejem se... Setila sam se... To je Hajd u meni.... DA! Isti onaj koji stvara odbrambene mehanizme, isti onaj koji čuva moje strahove duboko ne bi li bila povređena... A on se ispoljava u čaši... Zato ne pijem više… Plašim ga se… Ali, ruku na srce pametan neki taj moj Hajd! Uspe da eliminiše sve sto podsvest taji a svest misli da može… Kada govori a to je retko, ne odustaje od poente drži se dok ne dobije odgovor i to ni više ni manje nego željeni… Ako je ono sto nije želeo da čuje pali ono drugo (odnosno gasi svest), I onda nastaje haotično stanje nazvano crne rupe... U njima se dešava ono neobjašnjivo, služi se svim do sad pročitanim ili nekako primljenim sredstvima da tu osobu povredi, onako najjače I najbolnije moguće… Govori mnoge stvari koje nisu najjasnije, ali po njemu imaju savršen smisao! Sutradan pak, kada se sakrije, ostaju njegove posledice. I tada napadnuta osoba govori ono što je Hajd čekao, ne bi ni bila poenta da je ta osoba popustila dok je Hajd vladao, onda željeni odgovor ne bih značio ništa jer bi ostao izgubljen u toj crnoj rupi! HA! Pametan neki… Samo ovo moje svesno JA ne razume najbolje poentu njega, dolazi on nekad I u trezna vremena kao sad… Sada on diktira I govori mi šta moram, a šta ne I gde treba da odem da bih došla do onoga što mi je preko potrebno-NIRVANA!!!