Raskrsnica života

Još jednom je noć i suviše tiha... Još jednom je ulica i previše duga. Ne veruješ da je još jednom ceo svet zaspao, a ti poput zombija lutaš da nađeš svoj dom. Čuješ korake iza svojih misli, ubrzavaš, ne okrećeš se, nikada nisi  bio taj koji bi se okrenuo. Ti ne pripadaš nikuda, i previše puta si to osetio zar ne? Mrziš sebe zbog svega što jesi, a najviše zbog svega što nisi, a mogao si da budeš. Iz džepa vadiš taj žuti prašnjavi izlaz, gledaš u nebo a tu ne nalaziš odgovor. A koraci iza tebe sve glasnije i brže čini ti se da govore: Predaj se! Ubrizgaj taj tračak nade, ili nemoj.. Znaš da sa njim možeš da pobegneš u neko drugo stanje, ali isto tako znaš od tebe pravi životinju, znaš da je taj put mnoge živote srušio. Znaš da ti je i ovaj, tebi veran, drug u čaši pomagao opet samo na trenutke, ali jeste. Sa njima možeš da bežiš u neke druge svetove, negde gde ništa nije teško. Ono što ne znaš je da u tim svetovima ne postoji sutra. Razumeš li sada da svaki tvoj beg ubija ljude koji te vole? I onda se u tebi budi ono što čuči u svakom čoveku, ona želja za disanjem, ona ista toliko jaka želja jer u dubini svog očaja ti voliš da živiš!
Svakome su svoji problemi najteži, svako se oseća usamljeno na svom bojištu, ali svakome je data ista doza snage, tu snagu treba održati u životu. Svakoga dana postoji taj mali trenutak kada možeš da promeniš sve, počneš iz početka, shvataš li da ovo nije kraj? Svoju sudbinu sami biramo, to niko ne može umesto tebe. Sada na ovoj raskrsnici života biraj onaj pravi put, ako dovoljno pomno slušaš čućeš kako te doziva.  Ne mogu da ti obećam da će sutra biti lepše, lakše mogu da ti obećam samo da te i sutra čeka nova borba sa novim problemima. Zato se danas dobro odmori!