"Ja? Ja se bojim svega. Bojim se onoga što sam videla, što sam učinila, onoga što jesam. A najviše od svega se bojim da ću izaći iz ove sobe i nikad u životu neću osećati ovo što osećam prema tebi."

Počeo bi juče

Od danas više nikome nećeš činiti usluge, više nikome ne čini po volji. Danas počinje tvoj život! Od danas neka bude svako sam na svome, kao što si i ti do sad, od danas si sebičan jer ti to sleduje! Volećeš onog koga ti želiš i želećeš onog koga samo ti voliš. Od sutra će svaki novi dan dobiti izuzetan sjaj, shvatićeš da ljudima koje voliš nikada nisi dovoljno puta rekao to, i nikada neće biti dovoljno izgovoreno, zato počni odmah. Menjaš se, to je samo tvoja odluka, hrana za onog davno pregladnelog vuka u tebi. Danas si našao neku sreću zar ne, primećuješ kako je ovaj dan, nalik na onaj juče i dan pre toga, po nečemu poseban. Tu svoju sreću ma koliko mala ili velika bila sakrij duboko u sebe i ćuti, jer reči otvaraju vrata gladnima za bilo kakvom srećom i naćiće način da ti je otmu. Zato lezi tu gde si ležao sa svim svojim suzama, bolima i okovima koje niko nije želeo da ti oduzme bar na trenutak da se odmoriš. Pitaš se zašto si baš danas jači i kako je sve počelo, osećaš se kao u magli... Na to pitanje ne traži odgovor, jer ti nije potreban. Uživaj u tim satima ispunjenosti jer kao i sve ostalo na ovom svetu i oni su prolazni. I zaspi sada sa saznanjem da posle svake kiše dođe duga, ali posle svake duge dođe i grad. Očekuj ono najgore, a ako ponovo budeš srećan kao danas snaćiće te ono najbolje. Da si znao da je tako lako promeniti svet oko sebe najradije bi počeo da ga menjaš još juče, ali danas ti je sudbinom dato pa uhvati ovaj militrenutak i započni promenu koja ti toliko dugo sleduje!

Raskrsnica života

Još jednom je noć i suviše tiha... Još jednom je ulica i previše duga. Ne veruješ da je još jednom ceo svet zaspao, a ti poput zombija lutaš da nađeš svoj dom. Čuješ korake iza svojih misli, ubrzavaš, ne okrećeš se, nikada nisi  bio taj koji bi se okrenuo. Ti ne pripadaš nikuda, i previše puta si to osetio zar ne? Mrziš sebe zbog svega što jesi, a najviše zbog svega što nisi, a mogao si da budeš. Iz džepa vadiš taj žuti prašnjavi izlaz, gledaš u nebo a tu ne nalaziš odgovor. A koraci iza tebe sve glasnije i brže čini ti se da govore: Predaj se! Ubrizgaj taj tračak nade, ili nemoj.. Znaš da sa njim možeš da pobegneš u neko drugo stanje, ali isto tako znaš od tebe pravi životinju, znaš da je taj put mnoge živote srušio. Znaš da ti je i ovaj, tebi veran, drug u čaši pomagao opet samo na trenutke, ali jeste. Sa njima možeš da bežiš u neke druge svetove, negde gde ništa nije teško. Ono što ne znaš je da u tim svetovima ne postoji sutra. Razumeš li sada da svaki tvoj beg ubija ljude koji te vole? I onda se u tebi budi ono što čuči u svakom čoveku, ona želja za disanjem, ona ista toliko jaka želja jer u dubini svog očaja ti voliš da živiš!
Svakome su svoji problemi najteži, svako se oseća usamljeno na svom bojištu, ali svakome je data ista doza snage, tu snagu treba održati u životu. Svakoga dana postoji taj mali trenutak kada možeš da promeniš sve, počneš iz početka, shvataš li da ovo nije kraj? Svoju sudbinu sami biramo, to niko ne može umesto tebe. Sada na ovoj raskrsnici života biraj onaj pravi put, ako dovoljno pomno slušaš čućeš kako te doziva.  Ne mogu da ti obećam da će sutra biti lepše, lakše mogu da ti obećam samo da te i sutra čeka nova borba sa novim problemima. Zato se danas dobro odmori! 

Zver u tebi

A ti si samo želeo da učiniš moralno! O tome si trebao da misliš pre nego što si svoje ime urezao duboko u srž devojke tvog druga. Znao si sam, ponela te je strast,  da mora da je ona nešto posebno. I od prvog dana kada si je video,a nisi smeo da prznaš sebi, da si potajno želeo da ona bude tvoja. Oboje ste podjednako krivi, samo jedina razlika između tebe i nje je što ti moraš da živiš sa time, i svaki dan te izjeda pitanje onog malog sudije u tebi: Kakav si ti to čovek?
Govoriš sebi da ti nisi takav džukac, iako bi on tebi to uradio, iako svi to očekuju, ti to ne možeš sebi da dozvoliš, misliš ne možeš više... Sve bi bilo lakše kada bi ta potajna želja da je vidiš ponovo iz tebe isčezla... A ti želiš ponovo da je ljubiš, čini ti se da se niko ne ljubi kao ona. Sa njom je  nastajao delirijum koji nije bledeo danima. Ali kao i svaki savestan narkoman morao si da prekineš! A ona, zašto je ona morala da te voli poput heroina, nije mogla da zamisli dan bez tebe kada si ti rešio da prestaneš sa tim. Ona se vraćala kao i svaka loša navika, opsedala te je u snovima u licima prolaznika, a ti si bežao! A kada se bura stišala, ona prestala da te čeka, nastala je paranoja. Nje nije više bilo, a ti si ostao sam da nosiš žig džukca koji je sve principe prodao! Danas uhvatiš sebe da o njoj misliš pa se uplašiš i prestaneš, ne shvataš koliko ti se sve sa njom urezalo u sećanje. A tako bi voleo da zaboraviš njen lik, njen dorir, njen miris koji je letnji vetar ukrao iz njene kose i poput paukove mreže ga upleo u tvoju dušu... Pričao si joj o tvojoj iluziji o onoj pravoj ljubavi, mislio si da ćeš je uplašiti i odbiti od sebe, ali ona je pomno slušala i počela da živi tu istu iluziju...
A ti ustvari nikada nisi verovao u ljubav, i mrziš nju jer je morala tebe da bira a još više mrziš sebe što si ustvari ti birao nju. Niko ne shvata tvoj život, tvoj teret, tvoje misli ustvari samo je ona to shvatala! I dalje ti ne možeš da shvatiš zašto se ona vraćala, jer ko bi mogao da voli beskrupuloznu zver poput tebe. Tebi je ustvari najteži deo priče ostao, samo je na tvoj deo sudbina, kao po kazni, stavila tri tačke. Druga nikada više nisi sreo, ona je ko zna gde i ko zna sa kim, a ti si ostao da se pitaš: "Šta bi bilo da si imao hrabrosti da završiš ono što si započeo?"

Rame uz rame

A bili ste kao jedno... Sada zapanjeno stoji ispred tebe, gleda bledo kao da ne prepoznaje tvoj lik, ne shvata da si danas ti rekao DOSTA, da si danas skinuo sve maske! Našao se u čudu, tvoj brat, tvoj bivši najbolji drug  znao je da na tebe može da računa i u snu, nije ni morao da pita. Poznavao si sve njegove potrebe bolje no svoje, za njega bio spreman da uradiš sve i to si više puta i dokazao. Nisi tražio HVALA, nisi očekivao ništa za uzvrat, tvoja dela bila su iz čiste bezuslovne ljubavi, želeo si samo da od njega nastane čovek. To bi ti bio najveći uspeh, najveće priznanje, zar ne? Ali ni svo vreme ovog sveta ga ni malo nije promenilo, pitaš se dali zaista važi ono da vuk dlaku menja ali ćud nikad? Srce ti se cepa jer tebe više boli, i pomalo sebično, ali takva nam je priroda. Dok je lagano klizio ti si sve si radio da ga što duže zadržiš tu u svome životu, danas konačno razumeš da on nikada nije ni bio tu. Postoji velika razlika izmedju onog biti nekome prijatelj i biti sa nekim prijatelj. Voleo si ga kao da ste rođeni, ali posle toliko izdaja ni krv više nije krv, gubi svu svoju gustinu, gubi boju, postaje samo obična tečnost koju srećes svakoga dana na ulici a da ni ne primetiš. Vreme je to koje je diktiralo vaše živote, on je bio tu samo onoliko dugo koliko je od tebe imao koristi, a ti se osećaš izigrano. Ljut si na sebe što si sve uspomene gradio sa njim, besan si što nisi uvideo na vreme da je bolje biti sam nego imati lažnog prijatelja koji je tu samo iz navike. A još te više nagriza pomisao da si imao pravog prijatelja pored sebe, samo si se posvetio pogrešnom čoveku. Bio si tu za njega i kada se sve već raspalo, našao je neku devojku i zaboravio na brata koji je rame uz rame njegove bio bitke. I ti si imao devojku, ali nikada nisi zaboravio, ovo je za tebe nešto apsurdno... Pokušao je na svo tvoje izlaganje da odgovori ultimatumom da će se sve od tog trenutka promeniti, nisi imao potrebe da pričaš da već jeste ali ni nalik onome čemu se on nada.
Danas posle svega kada pogledaš na njega, on je i dalje tu gde si ga ostavio, a ti imaš nove prijatelje, novu devojku novi svet. Misliš na ono što je Gete rekao : "Reci mi sa kime se družiš i rećiću ti ko si!" Pa ti po ovom principu ostaje danas samo jedno da ga pitaš "Reci mi KO SI?"

Zauvek tvoja ONA

Sećaš se svega! Kako je sve počelo, kako je teklo i kako se završilo, i posle svega, pitaš se, zašto te to i dalje vređa?
Poznavao si samo jednu kao nju, ni jedna joj nije bila ravna, za tebe je ona bila ONA prava. Izazivala je u tebi ono najbolje, a ti si želeo ceo svet za nju, a za sebe samo nju! Dala ti je krila, i zajedno ste postali jedno. Sećaš se koliko si je voleo, u tvoje sivilo unela je sve dugine boje. Ona je bila TA za tebe skrojena, bio si srećan što našao si deo koji ti je nedostajao. Proleće- sreli ste se, leto- voleo si je, jesen-volela te je, zima-voleli ste se i tako još jedan krug. Video si samo nju, niko drugi nije postojao kada se sretnete. Osvojili ste ceo grad! Svaka ulica mirisala je na vas. Ti si bio najsrećniji kada si bio njen, ništa više nije moglo da ti skine osmeh sa lica. Vreme je prolazilo, i kako to život lepo ume, dolazili su problemi, činilo ti se da ste nesalomivi, i nisi se mnogo bojao. Ona te je volela zbog svega što jesi, a niko to pre nje nije. Sve je manje te ljubavi bilo u njenim očima, i neka tebi strana doza straha, a ti mislio da je samo navika pokucala na vrata. I kao grom iz vredra neba, stigla je poruka, dok si isčitavao, počeo si da se raspadaš. Sve u tebi peklo je, grudi su počele da bole, pitao si se kako je ceo tvoj svet uspeo da stane u jednu poruku. Prevarila te je i govorila da ne može ona da pređe preko toga, a ti si želeo sve da joj daš. Nije znala da si imao plan. Nije znala da si hteo da je uhvatiš za ruku i sa njom odeš daleko, da počnete samo vaš život! Ostao si sam sa dve karte za novi početak, ona je sve to odbila, a ti nisi znao zašto. Nisi mogao da podneses da te svaki kutak podseća na nju, ti nisi bio dovoljno jak da nastaviš dalje i pobegao si preko granice, među strance. Nekada si pitao za nju, mislio si- malo vremena i ponovo će biti tvoja, nisi odustajao ni posle godinu dana, obećao si joj da nikada nećeš odustati od vas! Naglo joj se gubio trag pa si pošao da je tražiš, znao si da je u vašem gradu. Ono što nisi znao je da joj se trag gubio s razlogom. Tvoji drugovi nisu imali srca da ti kažu, svi su to tajili od tebe pa i ON! Našao si je, i na trenutak ponovo bio srećan, dok nisi video njega! A oboje su ti se na vernost kleli. Nije ti trebalo mnogo da shvatiš da je ona sada bila njegova i ako niko to nije smeo glasno da izgovori. Vratio si se u tuđinu i nikada više nisi želeo da je vidiš. To nije bila ona, pitaš se koga si ti voleo sve ove godine. Morala je sebe da ti uzme, a usput je uspela i ceo svet da ti sruši. Počeo si da je mrziš, i ko bi te krivio? Zaista poznavao si samo jednu kao nju, devojku koja je uspela sve da ti da i duplo da ti uzme. Sada si sam na svome, pre nje si bar imao prijatelja.
Sada posle toliko godina, stigla je nova poruka, poruka koja bi ti nekada u prošlosti značila, čudna je ova karma zar ne? Sada je ona sama na svome a ti si drugoj dao svoje ime, njeno mesto i novi život... Danas si konačno ti ponovo srećan! Samo te boli što će ona zauvek ostati tvoja ONA....

Srce

Nemoj da mi govoriš da sam ti jedina dok me gledaš tako! Zar misliš da te ne poznajem? Izlaziš večeras, i dok se spremaš, naprasno počinješ da mi pričaš kako bolje od mene nisi imao, nisi video, kako sam ja TA, a ja nisam ništa pitala. Sada ćutimo i ti i ja, jer oboje jasno znamo šta u sebi tajiš. Boli kada znaš da ne možeš ništa da da učiniš, ali ostaje mi samo da te sačekam da vratiš se i legneš pored mene u naš krevet.

Kad tamo a u klubu puno je, a ti gledaš, skeniraš gužvu i nalaziš je, tako si i mene našao. Nisi mnogo prezao i već ste kod nje. Dok ona skida se ti misliš na mene, znaš da očekujem to jer ti poznajem prirodu. Da li DA ili NE brzo razmišljaš dok skida se, a onda je počela i tebe da skida... Dok vas strast zanosi prestaješ da misliš i onda kao grom iz vedra neba setiš se šta sam govorila:“ Mogu samo da ti kažem da poslušaš svoje srce, slušaj ga kako živi, kako jeca, kako smeje se i plače, ne mešam se. Ako želiš ono će odlučiti umesto tebe, a ako se budeš kajao nekad između svega ostalog njegovo je najbolje mišljenje.“

 I glasno čuješ reči moje „Ja ne mogu da odlučim umesto tebe!“

Zadihan si joj rekao kako to ne možeš i da hoćeš da ideš, ona šapuće ti i pali svaki nerv u tvome telu, govori ti da niko neće nikad znati i da ovo ništa nikome ne znači. Predaješ se!

Dok vraćaš se kući i prolaziš kroz kraj, izjeda te onaj mali sudija u tebi. Pitaš se šta ću reći, da li ću saznati, ko je sve to mogao videti i kako da to sakriješ od mene? Dolaziš i ležeš pored mene, u tom hladnom krevetu samo si ti još uvek vreo. Ujutru oprala sam ti odeću, i zanemarila jeftin parfem svuda po tebi, samo da vidim dokle ćeš. Ustao si i sve si shvatio, koliko su sve reči bile suvišne, samo si me zagrlio! Ja sam znala da si morao, da bi shvatio! Ne možeš uvek da ispravno činiš, ljudski je grešiti, a moje je da oprostim.

Tvoj svet

Kada ostariš preko noći, niko to ne primeti ili ipak ne žele da primete.
Kada posle deset dugih godina vratiš film na dane kada si imao sve i kada ti je jedina birga bila da ne polomiš čašu, osmehneš se. Onda se setiš tog kobnog dana kada su se zidovi tvog doma srušili i kada te je stranac silom izvukao iz njega, a nisi stigao ni da se oprostiš od sećanja. Onda je nastao haos i sve se prtvorilo u pepeo. Bio si okružen stranim licima ma koliko delovala poznato. Znao si samo jedno da i ovaj rat nekada mora da prođe, i time si se uspavljivao svake noći. Morao si, a nisi hteo, da osediš nemo u sebi daleko od svih zla... Niko te nije pitao kako je tebi u sebi, niko nije želeo da zna tvoje borbe, a ti si samo želeo da vrisneš svoje misli! Ali svi ti jecaji ostali su neodgovoreni. I drug, i brat, i majka, i otac svi su okretali glavu u jednom dahu istovremeno, činilo se kao neka loša koreografija namučenih marioneta. A tvoj pogled je vapio za zagrljajem! Noćas ležiš sam sa svojim životom, konačno miran i spokojan. Dok telefon zvoni, osmehuješ se jer sada ti želiš da ćutiš. Sada je tvoje vreme da sijaš! Jači si, sada ti niko nije potrban. Nisi besan, ne mrziš, jednostavno si otupeo, jednostavno danas si ravnodušan... Sada svi ti leševi oko tebe mirišu kao majske ruže. Danas i drug i brat i majka i otac ne razumeju, žele da saznaju kako je tebi u sebi, danas se konačno brinu! A ne znaju da tvoj svet živi u tebi, u njega si bežao svake noći kada nisi mogao da podneseš vrištanje. U tvom svetu, baš tu u tebi ni jedno staklo nije puklo, u njemu nikada ton nije povišen osim tona tvoje gitare. Tvoj svet je posle deset dugih godina postao realnost, sada si ti u njemu, a ne on u tebi!